srecica

Vidjam se sa familijom jednom u 3,4 meseca i za to vreme naravno bude nekome rodjendan, nesto se slavilo, i ja onda moram da ponesem poklone. I onda zackoljica. Rodjendan je bio detetu od 6 godina. Sestrica ima 11. Moram nesto da kupim i njoj. Snaja je molila za jedan dzemperic. E pa kupicu nesto i bratu. Mami je takodje bio rodjendan. Jaooooooooooo, mama je teska, ima specijalan ukus, skoro nikada ne pogodim. Kupicu nesto i tati. Ali moram onda i njegovoj mami. Kumce 1, kumce 2... Sve u svemu da za svakog potrosim po 15-20 evra, pitanje je da li ce mi 200 evra biti dovoljno, a svi ce biti pomalo nezadovoljni jer nisu dobili nista posebno. I tako sam uvek nezadovoljna, jer znam da kada ja dobijam poklone, volim da oni budu licni i pazljivo izabrani, a nisam sigurna da su moji pokloni takvi. Trudim se, nemojte da pomislite da odem u hipermarket i nakupujem gomilu besmislica, ali opet sam nezadovoljna. Ja bih volela da se ogranicimo na rodjendane i da tada onome kome je rodjendan kupim nesto zaista posebno. A mozda nisam u pravu, jer vidim da se svi obraduju, pa makar dobili i gel za tusiranje ili cokoladu. Ja sam se beskrajno obradovala kada sam dobila malu kristalnu figuricu, dve pticice koje "piju vodu" iz jedne posudice. One su na mom nocnom stocicu i kada god ih pogledam toplo mi je oko srca. A da li su svi takvi ili vecina voli skupe ili prakticne poklone? Moracu da porazmislim o svakome ponaosob i da onda pokloncice prilagodima zahtevima. Da li je moguce da ne poznajem svoje najmilije i da ne razmisljam o njima?