srecica

Ja trenutno idem u skolu jezika. Ima nas svakojakih, od domacice, preko frizerke i kuvarice, sluzbenice, do inzenjera hemije, profesora filozofije i doktora prirodnih nauka. Svima nam je zajednicka ista muka, ne znamo jezik zemlje u kojoj se nalazimo i zato smo tu. Lepo se slazemo i medjusobno postujemo. I onda je pre par nedelja dosla jedna gospodja. Ne znam kako da je opisem. Prva rec koja mi pada na pamet je lepa. Druga crna. Treca drska. Svako ko dodje se predstavi odakle je. Ona je na pitanje odakle je odgovorila da se vidi po boji koze odakle je. E pa ne vidi se! Ako je crna ne mora obavezno da je rodjena u Africi. Onda je rekla iz Afrike. Kada joj je profesor rekao da je Afrika veliki kontinent i da kaze iz koje je zemlje, morali smo da odslusamo politicku analizu kolonijalizma i na kraju da nas obavesti da ne priznaje kolonijalne vestacke granice u Africi. Tako da i dalje ne znamo odakle je. Sledeca tema za par dana: koji je vas omiljeni glumac. Svi mi cavrljamo o filmovima i glumi, a ona kada je dosla na red kaze da postuje Nelsona Mandelu, majku Terezu i Indiru Gandi. O Boze! Znaci mi smo ovce a ona je kulturna i osvescena osoba. Dalje. Gospodja kaze da rec totalno potice iz engleskog jezika, a ja jadna kazem da potice iz latinskog. Majko mila kad je skocila mal se nisam upisala od straha! Kaze engleski nije njen maternji jezik pa da ga ona brani, ali latinski je mrtav jezik pa nema smisla o njemu govoriti. Basta! Nema diksusije kad ona kaze. I danas najzad jedan inace ne previse pametan ali zabavan kolega je kazao da je njegov san lepa plavusa. Ona je to sa podsmehom ponovila i tako ga s nipodastavanjem pogledala, da sam se ja uplasila sto sam bela i plavusa. Ona mrzi belce. Nazalost, ja tako osecam. Mozda gresim, ali verujte da tako osecam. Nije nimalo prijatno. Iskreno se nadam da sam se prevarila i da cu se u to ubuduce uveriti, ali rasisti postoje na obe strane. Pisacu sta je dalje bilo.

Vidjam se sa familijom jednom u 3,4 meseca i za to vreme naravno bude nekome rodjendan, nesto se slavilo, i ja onda moram da ponesem poklone. I onda zackoljica. Rodjendan je bio detetu od 6 godina. Sestrica ima 11. Moram nesto da kupim i njoj. Snaja je molila za jedan dzemperic. E pa kupicu nesto i bratu. Mami je takodje bio rodjendan. Jaooooooooooo, mama je teska, ima specijalan ukus, skoro nikada ne pogodim. Kupicu nesto i tati. Ali moram onda i njegovoj mami. Kumce 1, kumce 2... Sve u svemu da za svakog potrosim po 15-20 evra, pitanje je da li ce mi 200 evra biti dovoljno, a svi ce biti pomalo nezadovoljni jer nisu dobili nista posebno. I tako sam uvek nezadovoljna, jer znam da kada ja dobijam poklone, volim da oni budu licni i pazljivo izabrani, a nisam sigurna da su moji pokloni takvi. Trudim se, nemojte da pomislite da odem u hipermarket i nakupujem gomilu besmislica, ali opet sam nezadovoljna. Ja bih volela da se ogranicimo na rodjendane i da tada onome kome je rodjendan kupim nesto zaista posebno. A mozda nisam u pravu, jer vidim da se svi obraduju, pa makar dobili i gel za tusiranje ili cokoladu. Ja sam se beskrajno obradovala kada sam dobila malu kristalnu figuricu, dve pticice koje "piju vodu" iz jedne posudice. One su na mom nocnom stocicu i kada god ih pogledam toplo mi je oko srca. A da li su svi takvi ili vecina voli skupe ili prakticne poklone? Moracu da porazmislim o svakome ponaosob i da onda pokloncice prilagodima zahtevima. Da li je moguce da ne poznajem svoje najmilije i da ne razmisljam o njima? 

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.